ИЗАНЂАЛА РЕЧ ВЕЧНОСТ

Фотографија: Додо

Изанђала је реч вечност
бљутава је реч бескрај
како мрачна бесконачност

Све се руке померају
наједном траве у јесен зелене Виник
кише су надуле буковаче
и већ се распада јестивост света
сан је гусеница длакава
кад је једна не мари
лако се подноси
а много их на једном месту
призивају језиву гнусобу смрти

молићу ветар лепо
да однесе ружне мисли
ђаво је стао на пут
ништа није бесплатно
колико једни другима значимо
тек се види кад болест узме маха
једни другима чинимо зло
јер страх нас је од смрти
о глупости жуто је плаво у изобиљу
о срећо ускрснућа
једног си помиловала руком
а сви ми остали табанамо
по врелом камењу
боси од рођења