У сваком сну гледаш преко својих леђа
у пусту пучину
и није ноћ а светла нема
и таласи претећи ваљају отровну пену
а ветра нема
нигде никог на видику
а гласови људи са целог континента
шапућу ти своје тужне приче
како је гнусно небо
издало наређење
да се свако врати себи
и да се пре зоре
пробуди
 |
| Foto: D.M. Car |
Нема коментара:
Постави коментар