JEDNO STARO ČITANJE:

Izlog knjiga

Kaktusova senka, Ep o strahu, Krovovi, Sremski Karlovci, 1993, 54 str.

            Zoran Pešić Sigma (1960), pesnik mlađe generacije, tipičan je predstavnik svog (stvaralačkog) naraštaja. Pojave koje bi smo mogli nazvati rok-senzibilitetom i uticajem umetnosti potkulture dobijaju zapaženo mesto u njegovom dosadašnjem stvaralaštvu. Zoran Pešić Sigma nije samo tipičan. Njegova se stvaralačka posebnost otvara i za druge oblasti koje izlaze izvan našeg civilizacijskog iskustva, ne ograničavajući se samo na pomenute pojave. Drugost za koju se pesnik opredeljuje jeste filozofija i umetnost egzotičnih zemalja, ali i neprestano preokretanje oba pola. Igra kao stvaralačko načelo ogleda se i u autocitatnosti, na kojoj autor temelji jedan vid svoje poetike. Najjednostavniji primer je nedvosmislena veza knjige Kaktusova senka, Ep o strahu, i prethodne Orgijanje praznine (1992). Vrhunac posmodernističkih apsurda priređuje štamparija, koja na koricama knjige štampa svoj naslov – Ep o kaktusovoj senci. Onaj pravi treba potražiti na frontispisu.

Novine beogradskog čitališta, godina 3, broj 11 (VII - X 1993.)

(pripremili Gojko Božović, Dušan Veličković,Milutin Đuričković, Mirko Marković, Ljiljana Marinković, S. Milivojević, Nebojša Cosić, Dušan Cicvara i Ljiljana Simić.)