РЕКА КОЈА ПРОТИЧЕ КРОЗ ГРАД

Река која протиче кроз град није она иста

која из њега излази, не можеш да препознаш ту реку,

обале су без шминке и равних зидова, само безбрижни пецарош зна

где се деде вечерњи кеј препун шетача, и да загрљај мостова

попушта већ иза окуке после шевара, после понад воде сморених врба,

није иста река, премудри је то рекао пре много векова,

не понавља се вода у тами и вода коју шамара летње сунце,

Сена у коју је скочио велики песник разликује се од Сене

отежале за горко безнађе утопљеника, крива је без кривице,

нема више невиност нехајне воде, и сетио сам се да  

ни Дунав није исти код Старе Паланке од кад се Сава Матао

није вратио, Сава Матао диван снажан младић који је препливавао

ко од шале тамо где је Дунав најшири, није се вратио преварен

сопственом снагом, плаветнилом понад воде које и дан данас

спашавају еколози, река не опрашта наметнуту судбину реке која одузима дах,

никоме не опрашта, јер река која се врпољи на песковитој обали

и милује прстиће заиграној девојчици, пљуска кофица и лопатица, 

није она иста која прескаче обале, којој дивљају таласи

преко незаштићеног жита, премудри није рекао да река

пред нашим очима није она која се вртложи у нашим сновима,

а знао сам за ту другу реку која је текла из једног сна у други,

тајанствено прескачући будне обале, чији немир и месечину

свакако пре много година,

пре много година

Foto: D.M. Car