NOVA PESMA

Foto: S. Stehlik

Entrance

(baciti u trans; hipnositati; početak karijere; pojava glumca na pozornici; pravo pristupa; prilaz; prolaz; ulaz; ulaženje; uvod; vrata; zaneti)


Nešto je belo. Moje belo nije kao tvoje. Noć je belja
od karlične kosti aboridžanskog džina-spavača.
Tvoja košulja je belja od sna.
Svetli u pustinji. Pustinja svetli u jezeru.
Aboridžani remeškaju belu vodu belim snovima.
Mi smo ovde suvišni. Kažu nam:
naše belo nije kao vaše belo. Odlazite!
Nemamo gde da odemo. Noć je bela. Kažemo.
Ne snalazimo se na ovom belom pesku ispod bele vode. Kažemo.
Tražimo ulaz u normalne noćne more.
Svet je takav: kao stvoren za noćne more!
Tvoja košulja se leluja na belom vetru, leluja na vodi.
Gde je u njoj tvoje telo?

Džin sanja svoju prošlost. Tako opstaje kao kost
koju dodiruješ znatiželjan.
Tako postoji u snu - kao tuđi beli dodir.
Beli dodir bele vode u belom snu.
Pesak se razvejava i svako se zrno istače
u belu kaplju.
I svaki se san razvejava u promašaje.
Značenje je ljubav, a nema ga u dobroti.
Dobro je sudnji dan, a nema ga u belom vremenu.
Belo vreme je kraj ove rečenice.


Na pustoj plaži u Viktoriji, na Mesecu,
na ravnom krovu belog Niša,
oslonile se bele tačke smisla.
Moje belo nije kao tvoje. Beli džin-slikar
sanja naše strepnje i smeje se
hiljadu godina.

Sutra prestaje smeh.