НА ПЕЦАЊУ

foto: Dodo

Kад се спусти ноћ на воду
скроз до ниско
и онај што пеца
затечен силом звезда
притиснут неверицом
хукне
на милост и немилост тишине
очајни зрикавци исплешће
свилени сан

касно је мрмља пецарош
а звезде ситне ко зрнца шећера
већ уплетене
у бистре сводове лета
узнемире вечне путање
непредвидљивим скоком
кроз празнину
и све би да се деси чудо
али чуда већег нема
језеро љеска
зрикавци зричу и
риба се праћака

да спакујем штапове
и у кревет одем
док дан се не врати
нашим намерама
да очврсне смисао

а онда пецарош загледан
у поноре изневерене тмине
није нам бесконачно гледање дато
схвати да више нема времена
да глисте качи и забацује у центар
концентричних кругова
времена нема за ветар
да катедрале од шевара
страхом пуни

све је флуидно као вода
и мрак и одсјај
и чамац што лелуја привезан
подели путовања са својим пријатељима
и далеки лавеж куваса
подели борбу с вуковима
и одсјај мрака на фону звезда
подели своју самоћу
и пљесак риба у нове концентричне заносе
подели своју наду
јадним зрикавцима

твоја свест је сама на овој обали
и сва чуда су чуда
само за тебе и твој гладни поглед

нанизао си нежности у круг
и то те чува од злих утвара
од непријатеља којима ни име не знаш
ко вилино коло
зелени ореол добрих печурака
кругови сумње да си стварно жив

закаснио си кући да одеш
ниси однео рибу за вечеру
зауставило те празно ништа
што пљуска о чамац
што обалу на ситно поткопава
што звездане силе лелуја ко перце

и мирис

неко мора да се жртвује
за то празно ништа што ти пљуска чизме
за ту влажну илузију
да је све на своме месту