шта радиш
слушам како се одваја срећа од несреће
како шума избацује ветар
на градске улице
како је мрак пандркнуо са тавана
и разбио се на асфалту
но но претили су му облаци одозгоре
заборави то што те боли
колико ћеш угушити осмеха
колико попљувати радости
трпи мушки презир песника
коме звезде више ништа не значе
чему се надаш
гледам како се одваја пакао од раја
како ветар бежи из шуме
на градске улице
вијори сукње мота шалове
како је асфалт загрлио
мрак са тавана
и распршио га до облака горе
и сада се заљубљени песник
гуши од звезданог смеха
Нема коментара:
Постави коментар