FESTIVAL KNJIŽEVNOSTI THINK TANK TOWN

FESTIVAL KNJIŽEVNOSTI

THINK TANK TOWN

Leskovac, 2-4. oktobra 2008.

MOZAK NA ŽARU

P R O G R A M

FOTOGRAFIJE SA FESTIVALA

Saša Stojanović i Predrag Stanković

Nenad Glišić, Željko Barišić i Goran Karanović

Novi balkanski glasovi

Stevan Tontić

Miljurko Vukadinović

Fizistički performans: Miljurko Vukadinović i Zoran Pešić Sigma

SEE AND WORD: CONNECTING AND SEPARATING

Kuća Arona Gaala u Pilisjaszfalu - mesto gde su pesnici bili smešteni.

Prvi internacionalni pesnički susret SEE AND WORD: CONNECTING AND SEPARATING održao se u Budimpešti od 06. do 10. avgusta 2008. u organizaciji EOS 2007 Internacionalne kulturne i umetničke fondacije. Učestvovali su Josep M. Sala-Valldaura (Španija), Menachem M. Falek (Izrael), Sergej Birjukov (Rusija), Jevgenij Stepanov (Rusija), Viktor Kalinke (Nemačka), Nichita Danilov (Rumunija), Mihaela Albu (Rumunija), Dan Anghelescu (Rumunija), Marija Sleahtitchi (Moldavija), Maristella Bonomo (Italija), Zoran Pešić Sigma (Srbija) i Aron Gaal (Mađarska) - pesnik, prevodilac, organizator festivala i direktor fondacije EOS-a.

Mađarski muzej u Budimpešti.


Grupni portret ispred zgrade madjarskog parlamenta.



Pesnici ispred Koledža Eotvos Jozsef u Budimpešti.



Press konferencija u dvoristu vlasnika televizije Bihari Antala.


Sergej Birjukov i Zoran Pešic Sigma. Spomen ploča u Sent Andreji.



Učesnici Festivala na vrhu Esztergoma.


Ispred sinagoge u Budimpešti.


U vinskom podrumu u Muzsli probano je četiri sorte belog i tri sorte crnog vina.



Majin skok na ostrvu Margit Hid na Dunavu.


Ovako se skače.



Maristela i mačor Mau Mau, maskota Festivala. Mau Mau je bio inspiracija za pesmu i prevod na jedanaest jezika i novi pesnički pokret maumauizam.



Prijem kod gradonačelnika Muzsle u Slovačkoj.



Obilazak i odmor u zamku u Muzsli u Slovačkoj.

U muzeju u Sent Andreji (U sredini Kosta Vuković, direktor muzeja).

Otvaranje izložbe Gabora Wagnera u kafe-galeriji Rodin. U istom prostoru održano je i pesničko veče na dvanaest jezika.

Više fotografija na: http://picasaweb.google.com/Dodolirik/SEAANDWORDCONNECTINGANDSEPARATING

POETSKE NOĆI U KURTE DE ARĐEŠU

Fotografije sa Festivala:


Ispred zgrade Udruženja pisaca u Bukureštu: Zoran Pešić Sigma, Ivan Esenski, Ivan Negrišorac i Dumitru M. Jon.





Karolina Ilika





Jurij Cvetkov, Liza Majer i Zoran Pešić Sigma




Kraj spomenika Nikiti Stanesku u Bukureštu: Zoran Pešić Sigma, Danilo Fajzov i Ivan Esenski




Pesnici ispred crkve u Kurte de Arđešu

Festival je bio od 16. do 22. jula 2008.

ИСТОК-ЗАПАД

Вести дана - понедељак, 23. јун 2008.

Изабрано пет наслова за треће коло едиције
Исток-Запад

Тањуг

БЕОГРАД - У трећем колу едиције "Исток-Запад", чији је издавач Матична библиотека "Светозар Марковић" из Зајечара, у 2008. биће објављено пет књига а две равноправне награде поделиће Радослав Петковић за рукопис "Употреба вилењака" и Зоран Пешић Сигма "Воз за једног путника".

Поред тога, уређивачки одбор те едиције одлучио је да у том колу буду штампани и "Довољно" Дејана Алексића, "Вода у праху" Немање Митровића и "У зачараном троуглу: Црњански - Киш - Пекић" Але Татаренко.

Уређивачки одбор у саставу Гојко Божовић (председник), Дјорђе Деспић и Саша Јеленковић донео је једногласну одлуку да ауторима награђених рукопис припадне износ од по 2.000 евра.

Петковићева књига есеја "представља луцидно и аналитично промишљање књижевности и савремености, уносећи у савремену српску књижевност нову есејистичку парадигму", оценио је Одбор док је за Сигмину књигу песама закључио да се "издваја узбудљивом песничком емоцијом, сликовношћу и поетичком кохеренцијом".

Овогодишње коло биће објављено 27. новембра на Дан зајечарске библиотеке.

ДОСИЈЕ ДОУШНИКА

Фото: Д.М. Цар

Ово је мала прича о малим људима. Прошло је много времена и чини се да су ствари које су нас некада силно болеле сада безначајне. Отварамо досије. Ко је све у њему?

УВЛАКАЧ

Он није само слањинави лик из доба самоуправног социјализма. И данас је и те како жив и здрав: вечити климоглав, шефовска синдикална подршка, политички бојажљиви еквилибриста, благајник Кућног савета, члан Школског одбора, миљеник директора, женски петко, локални писац за кафанским столом за којим седи и локални политичар, локални политичар за кафанским столом за којим седи државни писац, државни писац за кафанским столом за којим седи и политичар од државног значаја...

ЦИНКАРОШ

Тамо где постоји вертикална хијерархија, скривени у своју сувоњаву подмуклост, шпицловски, затегнути до пуцања, злопате се цинкароши. Има их у војсци. То су они који за време ратова добију случајни метак у леђа. Има их у фирмама. То су они који највише галаме против директора, а у служби стално напредују. Често, када се директор промени остају без посла. Опседнути су дисциплином, а од праве одговорности беже као ђаво од крста. То су они који завиде писцима на слави и који ће због тога пишчевој жени анонимно, телефоном, да јаве код које се љубавнице пијани писац те вечери заблентавио.

ДОУШНИК

Професионалаци у прибављању поверљивих информација. То су они који имају бенифицирани радни стаж. Полиција их чува кроз све политичке системе. Регрутују се од малена. Обично су деца доминатних себичних родитеља. Активни су до смрти. Њихово златно доба је кад оду у пензију. Тада су најактивнији (ако не излапе, што им се често дешава због непрекинуто сакривалачког живота). После смрти, ко зна... Шапућу тајне писаца Богу, тајне које ни сами писци нису знали о себи.

А ОВО ЈЕ ТА МАЛА ПРИЧА

У варошици Н.Н. млади необуздани новинар домогао се уредничке фотеље. Истина не Престижних Локалних Новина него маргиналног завичајног Уметничког Листа. Али власт је сласт. Истог тренутка решио је сада већ атрактивни, варошким шипарицама, Млади Уредник да у првом броју објави критику најновијег, о какве бруке бруји цела варош, романа Локалног Књижевног Барда. Роман Изузетно глуп је, тако говоре сви варошки увлакачи, цинкароши и доушници у један глас, Локални Књижевни Бард преписао, и то лоше, преписао из рукописа заоставштине рано преминулог Боемског Талента. Бруји цела варош, али нико неће да пише. Наставник Српског, који је и стални сарадник рубрике за културу Престижних Локалних Новина, одбио је – принципијелно не пише без хонорара (истина ПЛН му дугују трогодишњи хонорар, али кад тад...). Стари Дисидент неће да пише јер му је унук ђак код жене Локалног Књижевног Барда. Да се не свети преко детета, шта је дете криво, иначе да је само он у питању, он се никада никог није бојао, нити ће. Студент друге године историје уметности не жели да пише негативну критику. Прејаке политичке везе има Локални Књижевни Бард. Осветиће се кад тад. А он мора да размишља о свом запослењу кад заврши студије...И Млади Уредник остао је сам, насукан на својим лепим жељама да сруши мит о Локалном Књижевном Барду и постане сам Локални Књижевни Бард Јуниор, или бар Књижевна Легенда. Али кроз варош се прочуло да Млади Уредник тражи критичара за негативну критику Изузетно глупе књиге. То је прича, наравно, свим могућим пречицама, и различитим путевима, са разних страна, дошла и до самог уваженог Локалног Књижевног Барда. Локални Књижевни Бард је био мајстор за интриге. Одмах је позвао Председника Општине и пренео му поверљиве информације о томе како Млади Уредник жели да се кандидује на следећим изборима за место председника општине и како ће у Уметничком Листу да пусти Есеј о примању мита, који страшно злонамерно алудира на већ одавно заташкану аферу. Затим је шмекер Локални Књижевни Бард пресрео девојку Младог Уредника, Тршаву Гимназијалку и удварајући се и поезијом и прозом, славећи пубертетску смрт и пубертетску вечност, уз лаки пелинковац и друга слатка пића и преслатки језик освојио јој срце заувек. У кафани Врхунска Брља, кобојаги у поверењу свом пријатељу, а уствари наглас да су га чули и пензионери који на улици на клупици играли домине, Локални Књижевни Бард је испричао пикантерију у вези Младог Уредника. Пикантерију о хомосексуалним везама Младог Уредника са Оператером На Компјутерима, који је прокламовани педер, чуо је и Отац Младог Уредника. Тако се живот Младом уреднику преокренуо на тумбе за један дан. Одмах увече га је мачо отац, познати водоинсталатер у пензији избацио из куће. Одричем те се погани! Викао је својим мачо дебелим гласом као из бурета, и ломио лево и десно око себе. Млади Уредник је и пре тога решио да нађе нови стан и почне самосталан живот, те му је ово, учинило му се у првом тренутку, добро дошло. Преспавао је у фотељи у Редакцији Уметничког Листа с намером да већ изјутра потражи стан...Ујутру га је пробудио Општински Курир који му је онако сломљеном и изгужваном урушио Решење о рационализацији, којим се ради економске стабилизације привредних ресурса у општини која је у складу са макро политиком и новог круга инвестиционих улагања, укида Уметнички Лист, то јест он, Млади Уредник, остаје без посла. Ово се Младом Уреднику већ није допало. Зар опет на јасла оном лудом водоинсталатеру? Умивао се у WC-у Редакције и размишљао да потражи Тршаву Гимназијалку, да јој се изјада, док га је Општински Курир пожуркивао, узео му, по налогу кључеве, ајде Млади морам у Комитет по налогу Председника Општине, морам брзо, пусти те чуперке... Срећом срео је Тршаву гимназијалку већ код Народне Библиотеке. Знаш, рекла је, кад боље размислим ти и ја нисмо једно за друго... рекла је и отишла с књигама Локалног Књижевног Барда под мишком. Узела је све три! Познајем те монотоно плаве корице. Чак и Изузетно Глупу књигу! Вриснула је сломљена душа отпуштеног Младог Уредника.

Сутрадан су пронашли отпуштеног Младог Уредника у Парку Великана како виси обешен о своју изгужвану кравату. Епилог ове мале приче носи још много детаља као што су цироза јетре Оца отпуштеног Младог Уредника, као што је харизма фаталне девојке Тршаве Гимназијалке, која је исекла локне и одселила се у Град да би се тамо срећно удала за Војно Лице, као што је нова чланска карта Председника Општине који се на време престројио у Нову Победничку Партију, као што је нова књига са монотоно плавим корицама са називом Изузетно глупа други део коју је наравно, ко би други преписао и објавио Локални књижевни Бард...Али ова мала прича никад не би била записана, никад се не би ни догодила да није било уплива горе поменутих тајанствених лица, сплеткароша, ришељеа провинцијалних судбина, да није било увлакача, цинкароша и доушника. Ето она постоји у овом Досијеу и биће доступна, по закону, кроз много много година. Коме? Онима које то суштински неће да занима.

УДОБНОСТ БЕСМИСЛА

Газиш преко самог себе
сам си себи
најдужи пут

МОЈ ПОСАО ЈЕ ОБИЧАН

Дрхтим у прозору који је ноћ
текстура овог папира очајава
над самониклом досадом ноћ
и смрт је близу маска од
бубашваба које се разбеже
од наглог светла иза огледала
ко је то безобзиран као анђео
упао у дивљу клопку
која је реска рупа препуна
тутњавих триграма што плету
коначност око зелене неодређености
ко је то млак од пепела
шутнуо шутнуо мир мој ледени
ноте су склизнуле са сенке
која је калуђер као ова ноћ
која је мач калуђера зар
звездана сабља хиперструна
откинута из ћилима димензија
једна дисхармонична мелодија

мој посао је обичан
разумљив и простацима ноћ
монтирам пуста острва за
преживеле бродоломнике и опет
сенке ме мрзе и крију хексаграме
оне значајне од којих судбина
окошта око свилених авантура

мој посао је обичан
тек свемир је грудва Мебиусових трака
ни једна везана у мркли цвор
где сам радознао префарбао ноћ
у шарене красте и сад се даве
затечени на дну они што шетају
недељом после ручка после
пива крофне или алве
рекли су да сам чудак
са прозора су видели друге
призоре камионе од слоноваче
и карневал кока кола
празних од дна до пола
а до грлића сируп од смеха


мој посао је најзад обичан
усмеравам стварност да буде
достојна Идентитета и Освете
као она Ноћ као закон падања
као ветар између топлог
и хладног као страх од смрти
као досадна вечност Бога
који игра исту укрштеницу
од прашине до дрхтуравог мозга
свака је мисао праћена стидом
да сама је бесконачни свет
и овај низ од речи
сложених без и једног шума
велича тишину иза коже
тишину раразлеглу између приказа
које љубав ишту
љубав да се промене сложе
све промене изнад амбиса
и једном бар под сакатим звездама
буде математика чиста