22 фебруар 2019

KAD VREME NA TEBI OSTARI

Kad vreme na tebi ostari
sepija se zgusne kao magla
ukleta nad grobljem
klupica na kraju staze i niko na njoj ne sedi

pohabano odelo
pod gomilom sećanja iščilelo
providno kao život čamljiva rupa
u noći bez dna sepija
filmska nostalgija podmukla i suva
koliko urlik tvoj i moj jak da bude
da gluvu ovu praznu sobu

nije za radost
bolest zatvara granice

neočekivane lavirinte pred samo finale
sravnila dosada
sutonima si nekad oblačio šume
naselio ih duhovima
ništa više gle sad izlizane ravni

kad počnu slova da se penju
biće tužno ako otkrijem na kraju filma
da je moju ulogu igrao neko drugi

staklo je čudesno propušta svetlost
i čovek kad ostari kao staklo
bude prozor kroz koji se vidi ulica
klupica na kraju ulice i niko ne sedi 

Iz knjige SRODNE DUŠE



14 фебруар 2018

КНЕДЛЕ СА ШЉИВАМА


За четири особе и цео свет 


1.

Огледало у огледалу. Арво Перт. Пискови од трске за обоу под нежним прстима.
Барени кромпир је врућ. Виљушком му мењам облик у немирне урвине.
Да је ово хаику одавно би се сложиле силе загонетне душе у маниру опуштања.    

2.

Да ли се набрајањем може спасити столица од распадања на улици? Речи обигравају,
не захватају храпавост, ољуспану боју, речи не прожимају; виолина, виола, чело и клавир
мрешкају површину ваздуха, музика не прожима; суштина је само изазвана на побуну.

3.

Сценографија подразумева да је нешто намештено за представу. За шта су намештене наше
збуњене душе? Држиш један тон док остали певају. Столица се опире разумевању. Неупотребљива, тужна. Једноставан модел покоравања времену. У најбољем случајусликарски модел.

4.

У тесто од кромпира и брашна Маја вешто ваља шљиве, понудим јој и кајсију за промену, ако пробаш и
буде укусно, неће бити и за децу, дај ми још једну кајсију, каже, зелеонока одрживост света,
сви да пробају промену, за свакога радост изненађења.

5.

Јелисавета је отишла на пробу оркестра, Маја ће по презле, Анастасија је са гостима из Шпаније, а ова поема у троредима тражи стрпљивог власника. Никада није једноставније од тренутка у коме се беле куглице спуштају у врелу воду, затим у тигањ, и када прска врелина која означава да љубав може бити и другачија. 

6.

Мало је оних који разумеју из контекста. Мало је пробирљивих који се олако не препуштају стихији.
Серију ћемо по навици одгледати до краја. Свечано ћемо се поклонити животу. Нећемо послушати савет
и када нам долази од најмилијих. Важно је сачувати ритам. Најважније јене покорити се.

7.

Набрајати шта ти у животу недостаје.
Желети само оно што у животу никада ниси имао.
Помало глупо. Понављањерадост скромности.





05 јул 2016

ТЕКСТ ДУШАНА СТОЈКОВИЋА У "САВРЕМЕНИКУ" 

О "СРОДНИМ ДУШАМА"








10 фебруар 2016

ПЛАВЕ СЕНКЕ

Плаве сенке, сенке плаве, град је поплавео,
пречасни проповеда да је бог плав, дизајн измишљен
да једноставност победи фракталне шуме,
пречасни лаже, никада није видео бога, нико не може да га види,
мало је око, мала је душа, нема где да се смести ни његов осмех,
нема места ни за нашу малену љубав, нема за нашу мајушну наду,
камоли за апсолут који подешава стварност, челичне мостове,
утемељује очај између галаксија, пречасни се куне да нема грешке
у дизајну, да то што говори не говори он сам, да то гугл
преводи арамејски, са облака на облак, можда је паства превише млака

да се побуни, али срећа је релативна ствар, и трпљење нема граница.

(Песма из књиге Пастернаково уже)


14 децембар 2015

























KALDRMDŽIJE

Nisu sve kocke iste
stotinu ih stane u kvadrat
a ulica je duga i put je dug
na našim senkama
čudilo živi spokojno spokojno

sažali se na sudbu kaldrmdžijsku
Tanasije Šamšalov na Beloj Lađi
na putu za Peštu
za malo hleba za malo vode
čudilo se širi spokojno spokojno

i svaki kamen svog puta prevrneš
gladiš mu šestu stranu
a boja svejedno ostaje siva sura siva
i ruke nikako da se načude kako svaki
kamen svoje mesto lako nađe

i put je tako neprekinuto čudilo
lagano se gubi u magli kroz šumu
kroz pusto polje kroz sećanje
drevnih gradova  spokojstvo

na našim senkama kroz vreme vreme

16 јун 2015

THE TRAIN FOR A SOLITARY PASSENGER

In a single day the autumn arrived

Dear Lord, make everything be right
and you are the one who knows what’s right

The suitcase on the deserted coast of the Black Sea
packed for a long trip

and in it all sorts of unnecessary whatsoevers

the passenger travels on the train which is himself
all the stations are just his
all the suitcases overloaded with messy burden
belonging just to him
the wind has blown so many tears through the open window
into the scenery which passes by with the rumbling chugga chugga
no use of chugga chugga no use of chugga chugga no use

whose is the voice in the night
the music is twisting you while you are
staring in your empty compartment
all the seats neatly labeled
and there’s nobody to enter

not even the conductor to charge the no-way ticket 

                                                                                    Translated Maja Pešić