ТЕКСТ ДУШАНА СТОЈКОВИЋА У "САВРЕМЕНИКУ" 

О "СРОДНИМ ДУШАМА"

ПЛАВЕ СЕНКЕ

Плаве сенке, сенке плаве, град је поплавео,

пречасни проповеда да је бог плав, дизајн измишљен

да једноставност победи фракталне шуме,

пречасни лаже, никада није видео бога, нико не може да га види,

мало је око, мала је душа, нема где да се смести ни његов осмех,

нема места ни за нашу малену љубав, нема за нашу мајушну наду,

камоли за апсолут који подешава стварност, челичне мостове,

утемељује очај између галаксија, пречасни се куне да нема грешке

у дизајну, да то што говори не говори он сам, да то гугл

преводи арамејски, са облака на облак, можда је паства превише млака

да се побуни, али срећа је релативна ствар, и трпљење нема граница.

(Песма из књиге Пастернаково уже)

Novi Pazar: Književni susret sandžačkih i niških pisaca.

https://www.youtube.com/watch?v=OQO2Irv4ie8

https://www.youtube.com/watch?v=H2J0751IG_Q

https://www.youtube.com/watch?v=CVvGfsapxzQ

KALDRMDŽIJE

Nisu sve kocke iste

stotinu ih stane u kvadrat

a ulica je duga i put je dug

na našim senkama

čudilo živi spokojno spokojno

sažali se na sudbu kaldrmdžijsku

Tanasije Šamšalov na Beloj Lađi

na putu za Peštu

za malo hleba za malo vode

čudilo se širi spokojno spokojno

i svaki kamen svog puta prevrneš

gladiš mu šestu stranu

a boja svejedno ostaje siva sura siva

i ruke nikako da se načude kako svaki

kamen svoje mesto lako nađe

i put je tako neprekinuto čudilo

lagano se gubi u magli kroz šumu

kroz pusto polje kroz sećanje

drevnih gradova  spokojstvo

na našim senkama kroz vreme vreme

THE TRAIN FOR A SOLITARY PASSENGER

In a single day the autumn arrived

Dear Lord, make everything be right

and you are the one who knows what’s right

The suitcase on the deserted coast of the Black Sea

packed for a long trip

and in it all sorts of unnecessary whatsoevers

the passenger travels on the train which is himself

all the stations are just his

all the suitcases overloaded with messy burden

belonging just to him

the wind has blown so many tears through the open window

into the scenery which passes by with the rumbling chugga chugga

no use of chugga chugga no use of chugga chugga no use

whose is the voice in the night

the music is twisting you while you are

staring in your empty compartment

all the seats neatly labeled

and there’s nobody to enter

not even the conductor to charge the no-way ticket 

                                                                                    Translated Maja Pešić

РЕКА КОЈА ПРОТИЧЕ КРОЗ ГРАД

Река која протиче кроз град није она иста

која из њега излази, не можеш да препознаш ту реку,

обале су без шминке и равних зидова, само безбрижни пецарош зна

где се деде вечерњи кеј препун шетача, и да загрљај мостова

попушта већ иза окуке после шевара, после понад воде сморених врба,

није иста река, премудри је то рекао пре много векова,

не понавља се вода у тами и вода коју шамара летње сунце,

Сена у коју је скочио велики песник разликује се од Сене

отежале за горко безнађе утопљеника, крива је без кривице,

нема више невиност нехајне воде, и сетио сам се да  

ни Дунав није исти код Старе Паланке од кад се Сава Матао

није вратио, Сава Матао диван снажан младић који је препливавао

ко од шале тамо где је Дунав најшири, није се вратио преварен

сопственом снагом, плаветнилом понад воде које и дан данас

спашавају еколози, река не опрашта наметнуту судбину реке која одузима дах,

никоме не опрашта, јер река која се врпољи на песковитој обали

и милује прстиће заиграној девојчици, пљуска кофица и лопатица, 

није она иста која прескаче обале, којој дивљају таласи

преко незаштићеног жита, премудри није рекао да река

пред нашим очима није она која се вртложи у нашим сновима,

а знао сам за ту другу реку која је текла из једног сна у други,

тајанствено прескачући будне обале, чији немир и месечину

свакако пре много година,

пре много година

Foto: D.M. Car

Iluzija, kniga na izgubeni vizii, /Varka/, prevod na makedonski jezik Ivan Antonovski, Makedonija prezent, Soplje, 2013.