![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj35BcYxR3l_cGpBixApIYAlnSBl2XQEAfVLdeaxddGAEaxjgsSlDMQzbfD2lI1YyoEmA8eK0V3arqwbdy_Ak0892Ju2btf47jSDOhShXIphep3G5VlePJ7stW1xZQTa56FZcQPavQfpQ/s320/kofer.jpg)
У једном дану стигла је јесен
Боже, нека све буде добро
а ти најбоље знаш шта је добро
Кофер на пустој обали Црног мора
спакован за далеки пут
а у њему какве све непотребне ситнице
путник путује у возу који је сам
све станице само су његове
сви кофери препуни смуљаним теретом
само његовим
колико суза однео ветар кроз отворен прозор
у пејзаж који промиче тутњавим тгдм тгдм
џабе тгдм џабе тгдм џабе
глас у ноћи чији је
савија те музика док си
загледан у свој празан купе
сва седишта редовно нумерисана
а нико да зађе
ни кондуктер да наплати неповратну карту