19 јануар 2009

RETUŠIRANI BOG



Pre nije ličio ni na šta ljudskim očima viđeno. Ove jeseni kad su vakuum tetovirali Ajnarelski astroinženjeri, dok se na Planeti kiša cedila kao smrt sa olubljene paprati, najmanje tri parseka do prve gravitacije sevnuli su fotoni. Nije lako izmerljivo To Prostranstvo Neodlučivog. Gotovo sva moja putovanja promukla su u silikatnim očima. Odstranio sam neutrine, pojačao petlje hiperstruna, ugušio sam pozadinski šum plavim peskom kvarkova... Računari Ajnarela izbljuvaše logička ostrva.

- U jebote! Kako dobar Kiberpanker!- začuh glas divljenja preko ramena, vreli glas moje Ženske Ogledalske Simetrije.

Klimnuh glavom u znak odobravanja. I sam zadivljen pratio sam kako se iz Ništavila izvlači Bog, kakose pomalja, zaokružuje u Savršeni Performans i lagano klizi ka Planeti.

- Došao je Sudnji Dan! - setila se moja Ženska Ogledalska Simetrija.

Opet klimnuh glavom i nasmeših se preko prostora:
- Biće žestoka svirka Entropije! Spremimo se za Holografsku zabavu Nove Istorije.

Нема коментара:

Постави коментар