У сваком сну гледаш преко својих леђа
у пусту пучину
и није ноћ а светла нема
и таласи претећи ваљају отровну пену
а ветра нема
нигде никог на видику
а гласови људи са целог континента
шапућу ти своје тужне приче
како је гнусно небо
издало наређење
да се свако врати себи
и да се пре зоре
пробуди
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgwOAidnFxgApJqxkgFEcn-lOOdDmrb3f0y0lSiwMnwH9MG0z6ug5gNkyouBZfM21cc5srAEuKwrpg2i8QmJUWjpfzwxABLe4kkG4EZxaK8-Js5oOD7Dw834xcACj7S9SP1bf8J0c3LYA/s320/DSC_8142+%2528Medium%2529.JPG) |
Foto: D.M. Car |