THE TRAIN FOR A SOLITARY PASSENGER

In a single day the autumn arrived

Dear Lord, make everything be right

and you are the one who knows what’s right

The suitcase on the deserted coast of the Black Sea

packed for a long trip

and in it all sorts of unnecessary whatsoevers

the passenger travels on the train which is himself

all the stations are just his

all the suitcases overloaded with messy burden

belonging just to him

the wind has blown so many tears through the open window

into the scenery which passes by with the rumbling chugga chugga

no use of chugga chugga no use of chugga chugga no use

whose is the voice in the night

the music is twisting you while you are

staring in your empty compartment

all the seats neatly labeled

and there’s nobody to enter

not even the conductor to charge the no-way ticket 

                                                                                    Translated Maja Pešić

РЕКА КОЈА ПРОТИЧЕ КРОЗ ГРАД

Река која протиче кроз град није она иста

која из њега излази, не можеш да препознаш ту реку,

обале су без шминке и равних зидова, само безбрижни пецарош зна

где се деде вечерњи кеј препун шетача, и да загрљај мостова

попушта већ иза окуке после шевара, после понад воде сморених врба,

није иста река, премудри је то рекао пре много векова,

не понавља се вода у тами и вода коју шамара летње сунце,

Сена у коју је скочио велики песник разликује се од Сене

отежале за горко безнађе утопљеника, крива је без кривице,

нема више невиност нехајне воде, и сетио сам се да  

ни Дунав није исти код Старе Паланке од кад се Сава Матао

није вратио, Сава Матао диван снажан младић који је препливавао

ко од шале тамо где је Дунав најшири, није се вратио преварен

сопственом снагом, плаветнилом понад воде које и дан данас

спашавају еколози, река не опрашта наметнуту судбину реке која одузима дах,

никоме не опрашта, јер река која се врпољи на песковитој обали

и милује прстиће заиграној девојчици, пљуска кофица и лопатица, 

није она иста која прескаче обале, којој дивљају таласи

преко незаштићеног жита, премудри није рекао да река

пред нашим очима није она која се вртложи у нашим сновима,

а знао сам за ту другу реку која је текла из једног сна у други,

тајанствено прескачући будне обале, чији немир и месечину

свакако пре много година,

пре много година

Foto: D.M. Car

Iluzija, kniga na izgubeni vizii, /Varka/, prevod na makedonski jezik Ivan Antonovski, Makedonija prezent, Soplje, 2013.

ВЛАК ЗА САМОТЕН ПЪТНИК

"Воз за једног путника" на бугарском језику изашао из штампе. Издавач: ИК „БОГИАННА“, СОФИЯ. Превео и предговор написао: Димитър Христов. Корице и илустрације у књизи: Горан Йованов. Редактори: Боян Ангелов, Мила Васов.

VARKA u užem izboru za Nagradu "Miodrag Ćupić"

Knji­žev­na na­gra­da „Mi­o­drag Ću­pić” za 2013. pri­pa­la je po­zna­tom pje­sni­ku Ili­ji La­ku­ši­ću za knji­gu po­e­zi­je „Lju­bio sam ži­vot kao da je moj”. Od­lu­ku je jed­no­gla­sno do­nio ži­ri ko­ji je ra­dio u sa­sta­vu An­dri­ja Ra­du­lo­vić ( pred­sjed­nik), Ra­do­mir Ulja­re­vić i dr Ra­do­je Go­lo­vić.

Ove go­di­ne u uži iz­bor ušli su Mi­loš Jan­ko­vić „Si­bir­nik” ( „Pro­sve­ta” , Be­o­grad ), Ran­ko Pa­vlo­vić „Du­blje od slut­nje” (Art print ,Ba­nja Lu­ka), Mi­li­ca Ba­krač „Že­na” ( Ma­ti­ca srp­ska – dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri) i Zo­ran Pe­šić Sig­ma „Var­ka” ( Na­rod­na bi­bli­o­te­ka „Ste­fan pr­vo­ven­ča­ni”, Kra­lje­vo).Ž.J.

Više: http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=377887&datum=2013-04-29&naslov=Bes

Knjiga "Varka" na makedonskom






Ministarstvo kulture Republike Makedonije objavilo je godišnji Program podrške za projekte. U oblasti izdavaštva podržano je 489 projekata, od toga 83 prevoda. Jedan od prevoda je i pesnička knjiga


"Varka" u izdanju izdavačke kuće Makedonija prezent.

JEDNO STARO ČITANJE:

Izlog knjiga

Kaktusova senka, Ep o strahu, Krovovi, Sremski Karlovci, 1993, 54 str.

            Zoran Pešić Sigma (1960), pesnik mlađe generacije, tipičan je predstavnik svog (stvaralačkog) naraštaja. Pojave koje bi smo mogli nazvati rok-senzibilitetom i uticajem umetnosti potkulture dobijaju zapaženo mesto u njegovom dosadašnjem stvaralaštvu. Zoran Pešić Sigma nije samo tipičan. Njegova se stvaralačka posebnost otvara i za druge oblasti koje izlaze izvan našeg civilizacijskog iskustva, ne ograničavajući se samo na pomenute pojave. Drugost za koju se pesnik opredeljuje jeste filozofija i umetnost egzotičnih zemalja, ali i neprestano preokretanje oba pola. Igra kao stvaralačko načelo ogleda se i u autocitatnosti, na kojoj autor temelji jedan vid svoje poetike. Najjednostavniji primer je nedvosmislena veza knjige Kaktusova senka, Ep o strahu, i prethodne Orgijanje praznine (1992). Vrhunac posmodernističkih apsurda priređuje štamparija, koja na koricama knjige štampa svoj naslov – Ep o kaktusovoj senci. Onaj pravi treba potražiti na frontispisu.

Novine beogradskog čitališta, godina 3, broj 11 (VII - X 1993.)

(pripremili Gojko Božović, Dušan Veličković,Milutin Đuričković, Mirko Marković, Ljiljana Marinković, S. Milivojević, Nebojša Cosić, Dušan Cicvara i Ljiljana Simić.)