НЕМОГУЋА ВРАТА

Фотографија: Јелисавета

Кад пустиш унутра нема те напољу
кад заспиш под кровом
ко ти јури прстима кроз косу
кад нађеш изгубљен прстен
ко се радује плавом облаку у знак пажње

можда би се споразумели кад би сви рачунали
да једно тело касније крвари
и један бол се шири планетом
али рачун је проста прилагодљивост
и нема обзира и нема наде и нема познатих цифара
које објашњавају поредак
разговоре носи бука са улице
аутобуси нагло коче иза угла пријатне уљуљканости


сведи све тачке у једну и оно што остане не зове се по нама
оно проклето празно
празно тела празно духа празно музике

не вичи узалуд нико не чује вакуумски блуз

отвориш и уђеш напоље