ЗИМА СКУПЉА СВОЈЕ ТРАГОВЕ

Фотографија: Додо

Необјашњиво нежно хода кроз ваздух
лако ломљива
сива сенка
и скупиш се смрзнут
и тело ти дрхтури
и зуби цанклају
а онда разлије се облак мек преко простора

када је зима помислиш ништа не остаје иза нас
љубав је просто просјачење тренутка
а неко зна да пребире по диркама клавира
и исплете сетну мелодију
за оне који се још нису пробудили

када се нагнеш кроз прозор
ухвати се у ледени крајолик
неколико отмених слика
за изложбу вечите наде