22 октобар 2011

ПОХВАЛА ВАТРИ

Ни само уточиште
на златној грани
последње од светла
које ти се у свест
спусти
није разгалило наду

нека је бреза и танка
и лист подмукао на ветру
нека су љубави тврде
никада као у сновима
никада као у песмама
нека је и ноћ кратка као живот
кравата јака
кисеоник је нужан за пламен
за дисање

али све сагори

и прашина ова која нас растаче која нас дави
и сећања и тајне

и пламен с пламеном

све на крају изгори
Миљковићу
а више нема никога
пепелу
плес пламена да прочита 


Под шеширом Бранка Миљковића

Нема коментара:

Постави коментар