07 децембар 2011

ЈЕСЕЊА СОНАТА


шта радиш

слушам како се одваја срећа од несреће
како шума избацује ветар
на градске улице
како је мрак  пандркнуо са тавана
и разбио се на асфалту
но но претили су му облаци одозгоре
заборави то што те боли
колико ћеш угушити осмеха
колико попљувати радости
трпи мушки презир песника
коме звезде више ништа не значе

чему се надаш

гледам како се одваја пакао од раја
како ветар бежи из шуме
на градске улице
вијори сукње мота шалове
како је асфалт загрлио
мрак са тавана
и распршио га до облака горе
и сада се заљубљени песник
гуши од звезданог смеха 



Нема коментара:

Постави коментар